НИМУС 2016

Евровизија 2015.

Песма Евровизије 2015. биће 60. по реду избор за Песму Евровизије, поводом победе Кончите Вурст на Песми Евровизије 2014. године, са песмом Rise Like a Phoenix, у Копенхагену. Биће одржан у Бечу, главном граду Аустрије. Биће ово друго домаћинство за Аустрију, а прво после 1967. године. Домаћин овог такмичења биће аустријски јавни сервис ORF.Прво полуфинале заказано је за 19. мај, друго полуфинале за 21. мај, а финале за 23. мај 2015. године.

40 земаља ће се такмичити, Кипар и Србија се враћају након једногодишње паузе, Чешка се враћа након петогодишње паузе, док ће Украјина прескочити ово такмичење. Аустралија ће се први пут такмичити.

Такмичење ће се састојити из два полуфинала као и финале, формат који је коришћен још од 2008. 10 земаља са највишим резултатима ће се квалификовати за велико финале и придружиће се аутоматским финалистима: домаћину Аустрији, као и великој петорки Француској, Немачкој, Италији, Шпанији и Уједињеном Краљевству.

Прво полуфинално вече

#	Држава	Језик	Извођач(и)	Песма
01	Молдавија	енглески	Едуард Ромањута	I Want Your Love	Желим твоју љубав
02	Јерменија	енглески	Genealogy	Face The Shadow	Суочи се са сенком
03	Белгија	енглески	Лоак Ноте	Rhythm Inside	Унутрашњи ритам
04	Холандија	енглески	Трајнтје Остерхојс	Walk Along	Прођи поред
05	Финска	фински	Pertti Kurikan Nimipäivät	Aina mun pitää	Увек морам
06	Грчка	енглески	Марија Елена Киријаку	One Last Breath	Последњи уздах
07	Естонија	енглески	Елина Борн & Стиг Раста	Goodbye To Yesterday	Збогом јуче
08	Македонија	енглески	Данијел Кајмакоски	Autumn Leaves	Лишће јесење
09	Србија	енглески	Бојана Стаменов	Beauty Never Lies	Лепота никада не лаже
10	Мађарска	енглески	Боги	Wars for Nothing	Ратови за ништа
11	Белорусија	енглески	Узари & Мајмуна	Time	Време
12	Русија	енглески	Полина Гагарина	A Million Voices	Милион гласова
13	Данска	енглески	Anti Social Media	The Way You Are	Таква каква си
14	Албанија	енглески	Ељхаида Дани	I’m Alive	Жива сам
15	Румунија	румунски, енглески	Voltaj	De la capăt (All Over Again)	Испочетка (све поново)
16	Грузија	енглески	Нина Сублати	Warrior	Ратница

Друго полуфинално вече

Држава	Језик	Извођач(и)	Песма
01	Литванија	енглески	Моника Линките & Ваидас Баумила	This Time	Овај пут
02	Ирска	енглески	Моли Стерлинг	Playing With Numbers	Игра бројевима
03	Сан Марино	енглески	Микеле & Анита	Chain of Light	Ланац светлости
04	Црна Гора	црногорски	Кнез	Adio	Довиђења
05	Малта	енглески	Амбер Бондин	Warrior	Ратница
06	Норвешка	енглески	Мерланд & Дебра Скарлет	A Monster like Me	Чудовиште као ја
07	Португал	португалски	Леонор Андраде	Há um mar que nos separa	Ту је море које нас раздваја
08	Чешка	енглески	Марта Јандова & Вацлав Ноид Барта	Hope Never Dies	Нада никада не умире
09	Израел	енглески	Надав Гуеђ	Golden Boy	Златни дечко
10	Летонија	енглески	Амината	Love Injected	Убризгана љубав
11	Азербејџан	енглески	Елнур Хусејнов	Hour of The Wolf	Сат вука
12	Исланд	енглески	Марија Олафсдоутир	Unbroken	Несаломљива
13	Шведска	енглески	Монс Селмерлев	Heroes	Хероји
14	Швајцарска	енглески	Мелани Рене	Time To Shine	Време да засијам
15	Кипар	енглески	Џон Карајанис	One thing I should have done	Једна ствар коју сам требао да урадим
16	Словенија	енглески	Maraaya	Here for You	Ту за тебе
17	Пољска	енглески	Моника Кушињска	In The Name Of Love	У име љубави

Финалисти

Земља	Јез	Извођач	Песма
14	Аустрија	енглески	The Makemakes	I Am Yours	Ја сам твој
	Аустралија[1] (као гост)	енглески	Гај Себастијан	Tonight Again	Вечерас поново
	Италија	италијански	Il Volo	Grande amore	Велика љубав
	Немачка	енглески	Анзофи	Black Smoke	Црни дим
	Уједињено Краљевство	енглески	Electro Velvet	Still in Love with You	И даље те волим
	Француска	француски	Лиза Ањел	N’oubliez pas	Не заборави
	Шпанија	шпански	Едурне	Amanecer	Свитање

Србију на такмичењу представља Бојана Стаменов.

КОНЦЕРТ УЧЕНИКА СРЕДЊЕ МУЗИЧКЕ ШКОЛЕ У НИШУ

У петак, 10.10.2014. у фискултурној сали ОШ “Вожд Карађорђе” оркестар Средње музичке школе у Нишу извео је получасовни концерт.

Ученици су слушали дела познатих композитора класичне музике, чули арије,
занимљивости из живота композитора или епохе.

Стеван Стојановић Мокрањац

Рођен је 9. јануара 1856. године у Неготину. Као гимназијалац био је члан Српског певачког друштва, а касније је отишао на музичке студије у Минхен. Године 1883. прекинуо је студије, али их је годину дана касније наставио у Риму; те године постаје и хоровођа.

Следеће две године је студирао у Лајцигу, након тога је постао наставник музике у Првој београдској гимназији и Првој нишкој гимназији „Стеван Сремац“.

Оснивач је прве сталне музикчке школе која се данас зове по њему.

Најпознатија његова дела су свакако Руковети – петнаест сплетова песама заснованих на фолклорним мотивима из различитих делова Србије, Босне, Македоније, Бугарске, Приморски напјеви, духовити скерцо Козар, као и музика за православна богослужења: велелепна Литургија, из које је најпознатија Херувимска песма, најзначајније остварење хорске музике у Срба, Опело у фис-молу, Три статије, Тебе Бога хвалим, Величаније светом Сави…

Умро је 28. септембра 1914. године у Скопљу.

Сандра Станковић VII-3

Недовршена симфонија

Председник Управе добио је на поклон карте за концерт Шубертове “Недовршене симфоније”. Пошто није могао да иде, карте је дао менаџеру који је отишао уместо њега и сутрадан сачинио овакав извештај:

1. У посмартном периоду четири свирача обое нису ништа радили. Њихов број треба смањити, а њихове послове расподелити осталима у оркестру, што ће уклонити варијације у активностима.

2. Свих 12 виолина свирало је по идентичним нотама. То је потпуно непотребно дуплирање и чланове те секције треба драстично смањити.

3. Нема сврхе да дувачи понављају деонице које су већ одсвирали гудачи. Када би се уклониле све деонице које се понављају, концерт би се могао скратити са два сата на само 20 минута.

4. да је Шуберт водио бригу о тим стварима, вероватно би и довршио симфонију!

🙂

170 година од рођења руског композитора Корсакова

Николај Андрејевич Римски-Корсаков био је руски композитор, један од петорице композитора познатих као „Велика петорка“, професор хармоније и оркестрације. Био је познат по наклоности према народним и бајковитим темама и по својој изванредној вештини оркестрације, на коју је могла утицати његова синестезија.

Највећи део његовог композиторског рада припада опери. У његовом опусу постоји 15 опера, међу којима се издвајају Бесмртни Кашчеј и Бајка цара Салтана. Теме његових опера су у опсегу између историјских мелодрама као што је Царева невеста, народних опера као што је Мајска ноћ и бајки као што је Сњегурочка. Опере се у преплитању стварног и фантастичног позивају на народне мелодије, реалистичне рецитале, лирске звуке и вештачки конструисане хармоније са упечатљивим оркестарским експресијама. Већина опера Римског-Корсакова су и дан-данас на стандардном репертоару у Русији. Најпознатији одабир из његових опера је „Плес пајаца“ из Сњегурочке, „Поворка племића“ из Младе, „Индијска песма“ из Садка, „Бумбаров лет“ из Бајке цара Салтана, као и свите из Златног петлића и Легенде о невидљивом граду Китежу и девојци Февронији.

 

Међутим, статус Римског-Корсакова на Западу је базиран на његовим оркестарским делима, међу којима се истичу Шпански капричо, Руска васкршња увертира и симфонијска свита Шехерезада. Осим тога, Римски-Корсаков је компоновао уметичке песме, камерну и концертну музику, велики број хорских дела, како световних, тако и црквених.

205 година од рођења композитора Феликса Менделсона

Концерт за виолину – пустите и уживајте!

Феликс Менделсон ( 3. фебруар 1809 — 4. новембар 1847) је био немачки композитор раног романтизма. Његова дела укључују симфоније, концерте, ораторијуме, клавирску и камерну музику. Након дугог периода релативног клеветања због промене музичких укуса и антисемитизма у касном 19. и раном 20. веку, његова стваралачка оригиналност се препознаје и поново вреднује и он је данас међу најпопуларнијим композиторима романтизма.