Archives

О језику, образовању, књигама…

„Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле да љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо, дотле живи и народ, може се међу собом разумијевати и умно саједињавати, не прелива се у други, не пропада.“

Вук Стефановић Караџић

“Неписмени у 21. веку неће бити они који не знају читати и писати, него они који не знају учити, заборавити непримењиво и научити ново!“

Алвин Тофлер

knjiga

„Књига је вреднија од свих споменика укашених сликама, рељефом и дуборезом, јер она сама гради споменике у срцу онога који је чита.“

Египатски запис

Образовање, то је оно што нам остане када заборавимо све оно што смо учили у школи.

Алберт Аjнштајн

„Већи грех од спаљивања књига је – не читати књиге.“

Јосиф Бродски

„Читање добрих књига је попут разговора с најврснијим умовима прошлих векова.“

Рене Декарт

julia-roberts

Поклон-књига школској библиотеци

У оквиру Дечје недеље учили смо да будемо дарежљиви. Ученици су библиотеци поклањали књиге које су прочитали и желели да омогуће другима да их читају.

Овакве акције организоваћемо током целе школске године како бисмо богатили библиотекачки фонд.

14581429_10210103810487913_3483703596674146777_n

Поезија Виолете Јовић

ШАШАВА ВИЛА

Мене је једна шашава вила

у мало српско село спустила,

ко зна одакле, ко зна због чега

и нестала је ту, иза брега…

Намеравала ил’ заборавила –

у рукама ми књигу оставила!

Међ’ ратарима завлада брига:

Шта ће детету у руци књига!?

Чудили су се редом ратари:

Откуда од свих могућих ствари

у руке чеда отаца хлеба

да падне оно што му не треба?!

Раздвајала се нисам од књиге,

а родитељи од тешке бриге

и бриге села (због чега крити):

Шта ће од овог детета бити?!

Док стадо пасе, седим и читам.

Све што не знају одрасле питам.

Разгрћем зрело жито к’о свилу

ловећи свица, тражећи вилу…

Нађох их скупа, у летње вече.

Од тада поток о томе тече…

О томе мајка ћути са сетом

док ја и књига лутамо светом…

Следећи ону шашаву вилу

што месечину к’о нежну свилу

простире преко сувих стрњика

да моја родна поља наслика…

НА ПРИМЕР – 
ЗАЉУБЉИВАЊЕ

Па, шта ако се и заљубим?

у тебе, рецимо… Случајно,

једнога јутра сасвим обичног,

на часу географије,

Док наставница тумачи

природна блага Африке,

а ти, још дремљив, не умеш

сам да запертлаш патике

И не чујеш шта предаје…

Шта ли ти радиш у школи

кад не видиш ко гледа те,

и не знаш ко тајно те воли?

Да се тај глобус окрене,

море Сахару поплави,

чак и да сама не схватим

шта ми се мота по глави,

Нећу ни словца зуцнути

ни најбољој другарици,

ни у свој дневник шарнути

све као по старој навици…

Ма и да ми се помеша

цела таблица множења

с формулама из хемије

и дође до таложења

Tуге испод трепавица

и једна суза да прелије

из ока и падне са лица,

да не знам осмех где ми је…

Ни тада нећу признати

ни свом сопственом јастуку

како бих радо сањала

да ме ухватиш за руку.

Јер, ти то не завређујеш,

да трошим мисли на тебе!

Ти мене не примећујеш.

Не видиш даље од себе

И својих патика старих

са замршеним пертлама.

Седим крај тебе – не мариш.

Заљубљена сам, а сама…

Могу ја и да се одљубим!

На „матишу“, час тили,

док наставница пропита

ове што нису учили,

Сву своју пажњу посветим

свесци из математике,

да уопште не приметим

да не гледаш у патике,

Него да се заљубљујеш

у мене док бубам „матиш“,

а ја те не примећујем…

Не можеш то да схватиш!

Па, шта ако се и заљубиш?

Преболи тај бол стадак.

Свеску у шаке, покушај

да решиш сложен задатак.

Јер, можда те и погледам

кад кришом погледаш мене,

па случајно саберемо

погледе заљубљене.

На часу математике

нормално је сабирање

и још понешто могуће…

На пример– заљубљивање?

САМО СИ ЈЕДАН ЧОВЕК
ОД ЉУДИ

Када донесеш прву петицу

и мама те у чело пољуби

са осмехом на поносном лицу,

остани миран – главу не губи.

У фудбалу све од реда дриблаш,

противницима голове дајеш,

фудбал је важан али је игра,

из школе не смеш да изостајеш.

Када ти кличу да си најбољи

и завиде ти сви пријатељи,

можда ти неће бити по вољи,

али остани чврсто на земљи.

Кад се испуне твоја маштања,

први пут кад те неко пољуби,

учини ти се да слатко сањаш…

Ипак не лети, главу не губи

Израшћеш и у најбољег ђака,

то прате хвале, понос, награде…

Да нос подигнеш, то је ствар лака.

Они што вреде ту ствар не раде!

Јер, све што јеси и што ћеш бити

користиће ти, зато се труди

али се немој уобразити –

САМО СИ ЈЕДАН ЧОВЕК

ОД ЉУДИ.


НА КОГА ЛИЧИМО

Можда сте мали за неке ствари

ал’ нисте мали за истину –

можете бити лепи на стрица,

али не и на стрину.

Та стрина може да буде фина,

а може и да виче,

најбоља да је на овом свету –

на стрине деца не личе!

Ако сте некад и помислили

како је ујни у кујни место,

знајте да ујна зна још понешто

осим да кува и меси тесто.

Понека ујна може да има

титулу светског првака –

ал’ не можете личити на њу,

можда тек на ујака.

Знам да вас ова мисао сада

гребуцка и голица –

можете бити „пљунути“ брат од

ујака или стрица.

Када се роде, понека деца

личе на тату и маму,

на бабу, деду, ујака, стрица…

Нека на себе саму.

Правило не би било правило

да нема изузетке –

понека деца невероватно

личе на своје тетке!

И, да не буде, за њега нема

места у овој причи –

какав год да је, ниједно дете

на свога течу не личи!

Гени су чудо, непредвидиви

и ствар је сасвим чиста

да не постоје на овом свету

два људска бића иста.

Време је да се закључак нађе

овој дугачкој причи –

сви смо уникат, само понеко

на неког мало личи!

Ил’ нам се све то (мама извини)

то само тако чини…

 

 

 

Медијана фест 2015.

У петак, 20.03.2015.г. поводом Медијана дечијег феста у Нишу, посетили су нас списатељица за децу Гордана Тимотијевић из Краљева и песник и писац Душан Поп-Ђурђев из Новог Сада.

kkkk kkk

Деца млађих разреда имала су прилику да уживају уз приповетке Гордане Тимотијевић које нас воде у бајковит свет троглавих аждаја, а потом нам се представио и Душан Поп-Ђурђев који је својим веселим песмама и кратким причама о животињама, успео да измами осмехе присутне деце! Издвојили смо једну од многих песама из његове збирке нашој библиотеци на поклон ”Мадам Тисо Дунав Тисо”.

ЈОШ НАМ САМО КОАЛЕ ФАЛЕ

Видео сам две коале
где хватају зјале.

Уто крај њих прође бус
и од еукалиптуса направи ђус.

– Јесте л’ за пиће? – рече коалко,
и при том ђуса отпи малко.

Тада она мазно рече свом дечку:
– Због тебе има да родим мечку.

Што је природно, јер ове звери
су – коалициони партнери.

( Душан Поп-Ђурђев, ”Мадам Тисо Дунав Тисо” )

11080392_1420526318258844_6180276013404689724_o

Међушколски пројекат Читалићи 2015.

У петак 27.02.2015.г. главни координатор ”Читалића”, проф. Маја Радоман Цветићанин донела је леп поклон нашој библиотеци.

cit cit6

На Међународни дан дечије књижевности, 2. априла 2015. године, присетили смо се наслова бајки Ханса Кристијана Андерсена уз које смо одрастали и које ће подићи многе будуће генерације. А овај значајан дан искористили смо да поделимо дипломе и захвалнице свим нашим Читалићима.

cit4 cit3

Можемо им пожелети само срећно у даљем такмичењу! У својим дневницима показали су богату машту, креативност и разумевање прочитаног дела, а при том су успели да све те реченице у низу прошарају изузетним илустрацијама! cit5cit2

Свака част свим нашим креативним ученицима на раду, али посебне похвале упућујемо

Софији Новаковић, ученици четвртог разреда, и

Теодори Јовановић, ученици седмог разреда,

Ученице су освојиле друго место на републичком нивоу у категорији најлепших дневника.

t te teo

Само тако наставите! 🙂