Archives

40 година од смрти српског нобеловца

Ivo-Andrić-2Иво Андрић (Долац, 9. октобар 1892Београд, 13. март 1975) био је српски и југословенски књижевник и дипломата Краљевине Југославије. Добио је Нобелову награду за књижевност 1961. године за роман На Дрини ћуприја (1945).

Био је члан Српске академије наука и уметности.

citat-Ivo-Andric-002

Андрићево дело можемо поделити у неколико тематско-жанровских целина.

У првој фази, коју обележавају лирика и песме у прози (Ex Ponto, Немири), Андрићев исказ о свету обојен је личним егзистенцијално-спиритуалним трагањем које је делимично било подстакнуто и лектиром коју је у то време читао (Киркегор на пример). Мишљења критике о уметничким досезима тих раних радова подељена су: док српски критичар Никола Мирковић у њима гледа врхунац Андрићевог стваралаштва, хрватски књижевни историчар Томислав Ладан, Андрићев земљак из средње Босне, сматра да се ради о неважним плачљивим адолесцентским немирима који одражавају пишчеву незрелост и немају дубље ни универзалније вредности.

Друга фаза, која траје до Другог светскога рата, обележена је Андрићевим окретањем приповедачкој прози и, на језичком плану, дефинитивним преласком на српску екавицу (што је у доста радова створило чудну мешавину у којој наратор користи српски екавски, а ликови – често фратри – говоре неким од јекавских или икавских дијалеката). По општем признању, у већини приповедака Андрић је нашао себе, па је та зрела фаза спада у уметнички најпродуктивније, с већином Андрићевих најцењенијих прича.

Писац није био склон књижевним експериментима који су доминирали у то доба, него је у класичној традицији реализма 19. века, пластичним описима обликовао своју визуру Босне као размеђа истока и запада, натопљену ирационализмом, конфесионалним анимозитетом и емоционалним ерупцијама, понајвише на еротском плану. Личности су припадници све четири етничко-конфесионалне заједнице (Бошњаци, Јевреји, Хрвати, Срби – углавном прозвани по конфесионалним, често пејоративним именима (Власи, Турци)), уз појаве странаца или мањина (Јевреји, страни чиновници), а временско раздобље покрива углавном 19. век, али и претходне векове, као и 20.

Трећа фаза обележена је обимнијим делима, романима На Дрини ћуприја, Травничка хроника, Госпођица и недовршеним делом Омерпаша Латас, као и најзначајнијим остварењем тога раздобља, приповетком Проклета авлија. Уз изузетак Госпођице, реалистичког психолошког романа смештеног у српску паланачку средину, радња осталих дела углавном је смештена у Босну, у њену прошлост или у наративни спој прошлости и садашњости.

Пишчево се приповедање у наведеним делима одликује уверљиво дочараном атмосфером, упечатљивим описима околине и понашања, но не и психолошким понирањем – већина је Андрићевих ликова (осим фрањеваца) гоњена биолошким императивима и детерминизмом у понашању који подсећа на натуралистичку школу 19. века. Осим тих дела, аутор је објавио и низ приповедака, путописне и есејистичке прозе, те вероватно најбоље дело касне фазе, збирку афористичких записа Знакови поред пута (постхумно издане), несумњиво једно од Андрићевих највреднијих дела.

KULT-Ivo-Andric andric

Андрић је и мајстор и речи и стила. Његова проза је сачувала апсолутну, кристалну јасност израза. Он не тражи стилски ефекат у необичној метафори или у наглашеном изразу. Све се код њега изражава мирним и природним казивањем и његов стил заиста има „непомућеност кристала“. Складна и једноставна реченица, уверљивост и сугестивна естетска и мисаона функционалност приповедачких слика чине да Андрићево дело представља најсуптилнију уметничку вредност коју српска, односно хрватска књижевност поседује. Андрићево дело је постало понос српске културе, а са високим међународним признањем, оличеним у Нобеловој награди, оно данас живи и као трајна својина светске литературе.

Ivo Andric-citati_LillyArt-pesmarica

https://www.youtube.com/watch?v=yEWwG5arO7w

ВОЖД КАРАЂОРЂЕ ОД А ДО Ш

А – АЛЕКСАНДАР И АЛЕКСА КАРАЂОРЂЕВИЋ

Александар и Алекса Карађорђевић синови су вожда Карађорђа. Рођени су у Тополи. Александрова жена била је кнегиња Персида, а деца кнегиње Полексија, Клеопатра, Јелена и Јелисавета; кнез Алексије, кнез Светозар, краљ Петар I, кнез Андреја, кнез Ђорђе, кнез Арсен.

Алексина жена била је Марија Трокин, а син кнез Ђорђе.

Б  –  БРАТОУБИСТВО

Вожда Карађорђа на махове је обузимао чудан гнев и бес. У тим периодима од његове руке страдали су многи Срби, па  и рођени брат Маринко. Кад му се, пошто је из Смедерева стигао у Тополу, пожалила једна жена из села на Маринка (да је ударио на образ њеној кћери), Вожд је изгубио и оно мало сачуваног стрпљења. Као могућ датум братоубиства намеће нам се период од 15. до 23. јуна 1806.године.

ВВОЖД

Постоји више верзија о избору Карађорђа за вожда. Чини се да је највернија она коју нам је оставио Вук Караџић: старешинство је прво понућено Станоју Главашу, а он га је одбио рекавши да та обавеза не пристоји хајдуку. Потом је за вођу предложен орашачки кнез и трговац Теодосије Марићевић. Ни он није прихватио понуду, али је био довољно мудар да да користан предлог – кандидовао је Ђорђа Петровића.

Карађорђе није био сигуран да треба да прими титулу вожда због своје преке нарави, али је правдање код окупљених изазвало другачије дејство: управо због обећања да ће бити суров према издајницима, поред низа других својстава, народ га је хтео за вожда.

Проницљиви научник  и тумач српске историје Радован Сaмарџић овако слика Карађорђа у време припрема устанка:

С једним момком у пратњи, с мало папуле, сушеног меса, тврда сира, проје и ракије у торби, увек више наоружан него што се примећивало.
Црни Ђорђе је 1803, онако кракат и лаконог, све пречицом обишао Шумадију и крајеве преко Мораве, па најпре утврдио своје знање о земљи и могућностима коришћења брда, шума, вода и богаза у будућем војевању против Турака, али главни циљ овог његовог бешчујног и невидљивог обилажења Србије био је у томе да посети и боље упозна сваког знатнијег домаћина, придобије га за народну ствар и колико може провери решеност да за њу залегне.

sl V

Г– ГРБ

Појава круне на печатима и на слици замишљеног Карађорђевог крунисања у непосредној су вези са његовим проглашавањем владарем, па се у томе проналазе зачеци породичног грба и државне симболике. На црвено-плаво-белој тробојци, налази се српски грб (црвени штит са крстом и четири оцила, изнад круна), са стране два Карађорђева регулаша држе по једну српску тробојку, иза свега је кнежевска порфира са круном на врху с једне стране, а с друге стране Св. Ђорђе убија аждају. Породични грб разликовао се од државног грба само у томе што су се уместо храстове и маслинове гранчице јавили Карађорђеви регулаши.

Д – ДАХИЈЕ

Дахије су биле вође османлијских јањичарских јединица у Београдском пашалуку којим су управљали независно од централних власти у Истанбулу од 1801. до 1804. године. Међу јаничарима су се посебно истакла четворица њихових вођа: Аганлија, Кучук-Алија, Мула Јусуф и Мехмед-ага Фочић. Њих четворица су 1801. године извршили атентат на дотадашњег београдског везира Хаџи-Мустафа пашу. Након атентата, дахије су поделиле пашалук између себе на четири једнака дела и почеле спроводити страховладу, уводећи раји читлучење и додатне намете. Управљале су самостално, без одобрења и противно реформаторским покушајима османског султана Селима III. Разноврсна насиља, као и сеча српских кнезова почетком 1804. године, узроковала су почетак буне на дахије која се претворила у Први српски устанак.

SE

Ђ – ЂОРЂЕ

Тачан датум Карађорђевог рођења није познат. У то време деци је често име давано по празнику на који су рођена. Свети Ђорђе се по грегоријанском календару слави 3. новембра, а по јулијанском 16. новембра, па се претпоставља да је тада у Вишевцу рођен Ђорђе Петровић и по овом свецу добио име.

Карађорђе потиче из сиромашне породице. Мајка му је била Марица Живковић из Маслошева у Шумадији. Његов отац је због сиромаштва често мењао спахије и место боравка, будући да Турци рају нису претерано везивали за баштину. Како је Ђорђе стасавао и служио код имућнијих Срба и Турака, тако се и њихова материјална ситуација поправљала.

Е– ЕВРОПА

Речи које игуман фрушкогорског манастира Крушедол упућује Карађорђу најбоље описују тадашње окoлности и Карађорђев однос са Европом. Игуман саветује Карађорђу да се чува Европе и наде у некакву њихову помоћ против османске империје:
Мој синко, Црни Ђорђе, да је Европа хтела, никада Турци у Србију не би ушли. Католичкој Европи и папи у Ватикану више одговара Турска на Балкану но моћна православна Србија… Ђорђије, синко, не уздај се у Европу. Она нам слободу донети неће. Може само нова ропства, братска ропства да нам донесе… Него да се тамо вратиш… Требаћеш Србији, осећам ја то. Нису те Турци џабе прозвали Карађорђе.

Ж – ЖЕНИДБА

Карађорђе се оженио Јеленом Јовановић, ћерком свог пријатеља, кнеза Николе Јовановића. Историчари верују да је Карађорђе, због породичног сиромаштва, одбијен када је запросио девојку, али ју је касније отео. Венчали су се на месне покладе 1786. године у горовичкој цркви, а по доласку кући у Загорицу, пуцњем из кубуре обавестио је село да је довео невесту. После венчања желео је да буде миран ратар, али непријатне ситуације са Турцима нису му то дозволиле: стално су насртали на његову кућу тражећи храну, пиће и жене.

З – ЗВЕЗДА

Карађорђева звезда је орден који је додељиван појединцима за заслуге према краљу и отаџбини у миру и рату. Додељивао се у Краљевини Србији, Краљевини Југославији и данас се додељује у Републици Србији. Установљен је 1. јануара 1904. године као успомена на стогодишњицу Првог српског устанка.

И – ИСХОД УСТАНКА и ИЗДАЈА

Турци су почетком октобра 1813. године покорили устаничку Србију и поново установили своју власт. Већина српских команданата напустила је земљу, а Карађорђе одлази у Русију. Убрзо је желео да се врати у Србију, где су се Турци жестоко светили због устанка, али су га Руси задржавали (на наговор Милоша Обреновића).  Карађорђе се кришом враћа у Србију и долази код свог кума Вујице, али га у Радовањском Лугу чека смрт.

Ј – ЈЕЛЕНА ЈОВАНОВИЋ

Долазећи у Маслошево код кнеза Николе Јовановића, Карађорђе је упознао његове синове и ћерку Јелену. Била је то млада, витка девојка, уочљиве лепоте, смелих црних очију, немирна хода. Љубав која је планула била је обострана, што је у 19. веку била реткост. Ђорђе и Јелена Петровић имали су двојицу синова: Александра и Алексу.

К – КЊИЖЕВНИ ЛИК

Вожд Карађорђе, необична личност српске историје, био је инспирација многих уметника:

  • сликара (од Уроша Кнежевића до Лубарде);
  • песника (од Симе Милутиновића Сарајлије, Пушкина до Милутина Бојића, Ивана В. Лалића, Васка Попе, Матије Бећковића);
  • романсијера (од Пере Тодоровића, Стојана Живадиновића до Косте Димитријевића);
  • драмских писаца (од Јохана Кулмера, Јоакима Вујића, Иштвана Балога до савремених драмских писаца Ивана Студена, Жарка Команина и др.).

Л – ЛЕГЕНДА

Иако се не зна тачан датум вождовог рођења, уз име Карађорђа везују се приче о небеским појавама када је рођен: помиње  се светлост на небу и дуга преко неба усред ноћи.

Халејева комета јесте била најсјајнија 13. марта 1759. године, али то није близу Ђурђица. Једна комета је била чак и сјајнија од Халејеве, али се појавила 11. јуна 1758. године, што такође не одговара Ђурђицу. У сваком случају, и у 1758. и у 1759. години на небу се појавила комета која је могла привући пажњу сведока рођења Ђорђа.

Љ – ЉУТЊА и ЉУБОМОРА

Љубомора је један од главних узрока Карађорђеве борбе против Турака. Наиме, загорички читлук-сахибија дошао је једног дана у Карађорђеву кућу и затражио да са Карађорђевом Јеленом оствари „право прве брачне ноћи“. Овај то није могао да поднесе, па је Турчина убио и са породицом избегао у Срем.

У току бекства десио се догађај који је много оспораван и изазвао велике полемике међу историчарима – оцеубиство. Највероватнија прича јесте да је Карађорђев  отац, који је годинама служио код Турака, у једном тренутку одлучио да наговори све да се врате и наставе да живе као до сада, служећи Турке. Сви у збегу то су разумели као претњу да ће се вратити у ропство или у смрт. Када је увидео да мајчино преклињање оца да одустане од повратка не помаже и да има подршку свих, Карађорђе је дигао руку на оца, а потом је његовог оца Петра дотукао момак из пратње. Убиство је, према Вуку Караџићу, учињено у љутњи и из љубави и њиме је оца спасио срамоте и ропства. 1796. године, по повратку у Србију, Карађорђе се исповедио и замолио за опроштај, који је од свештенства добио.

М – МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ

Милош Обреновић био је кум Карађорђа Петровића. Када је Карађорђе, после слома устанка, пребегао у Русију, Милош се залагао да што дуже остане тамо. 1817. године Карађорђе је тајно дошао у Србију како би се са Милошем Обреновићем договорио о заједничкој акцији, али је Милош желео да се додвори султану и покаже му како Срби поштују његову власт. По Милошевој наредби Карађорђе је убијен у ноћи између 25. и 26. јула 1817. године у селу Радовању код Велике Плане. Организатор убиства је био Вујица Вулићевић, други Карађорђев кум.

Након краћег времена и појачаног терора Османлија, Милош Обреновић стао је на чело српске војске као изабрани вођа  Другог српског устанка, који је подигао у Такову1815. године.

obrenovic,-karadjordje

Н –  НИШ

После потписивања Београдског мира 1739. године Ниш је, као највећа тврђава у саставу обновљеног  Београдског пашалука, добио посебан статус. У њему је било смештено неколико округа, а град се изградио захваљујући трговини и занатству.

По избијању Првог српског устанка, а нарочито после победа на Иванковцу (1805), Мишару (1806) и Делиграду (1806), велики број Нишлија придружио се устанку. До пресудне битке дошло је на брду Чегар 1809. године.

 НАПОЛЕОН

На питање ко је највећи војсковођа, француски император Наполеон одговорио је:

Лако је мени бити велики с нашом искусном војском и огромним средствима, али далеко на југу, на Балкану, постоји један војсковођа, изникао из простог сељачког народа, који је, окупивши око себе своје чобане, успео без оружја и само трешњевим топовима да потресе темеље свемоћног османлијског царства и да тако ослободи свој поробљени народ. То је ЦРНИ ЂОРЂЕ и њему припада слава највећег војсковође!

Њ – ЊЕГОШ

Своје највеће дело – Горски вијенац (1847) Његош је посветио праху оца Србије – Карађорђу, дижући вођу Првог српског устанка у врх савремених европских ратних великана. Његошев тополски херој је бесмртан. На његовом путу су све препоне, али он стиже до великог циља:

Диже народ, крсти земљу,

 а варварске ланце сруши,

из мртвијех Срба дозва,

дуну живот српској души.

                                         Горски вијенац

nje

И пре појаве Горског вијенца Његош је писао песме о Карађорђу: Сабљи бесмртнога вожда Карађорђа, Под сликом Карађорђевом  итд.

Само име Карађорђа

кад Србину на ум дође

запламти се крв у груди,

јуначко се срце буди.

Под сликом Карађорђевом

О – ОПЛЕНАЦ

Опленац је брдо поред Тополе на коме се налази маузолеј династије  Карађорђевић. Кнез Александар Карађорђевић овде је подигао прве винограде, а краљ Петар I Карађорђевић почео је зидање цркве-маузолеја и целог историјско-меморијалног комплекса који ће потом постати задужбина Карађорђевића на Опленцу. Под целом црквом Св. Ђорђа налази се крипта са 39 гробница у којима се сахрањују чланови династије. Шест генерација сахрањено је у гробницама, а неке су још увек празне. У саркофагу у храму сахрањени су Карађорђе Петровић, родоначелник династије, и краљ Петар I  Карађорђевић, ктитор цркве. Данас комплекс обухвата и краљеве винограде, музеј (Виноградарева кућа), кућу краља Петра, краљеву вилу, краљичину вилу, Карађорђеву цркву, Карађорђев конак, споменик Карађорђу и хотел.

П – ПЕТРОВИЋ

Карађорђеви  преци потичу из Васојевића,  а доселили су се у Шумадију са херцеговачко-црногорских брда у једној од познатијих сеоба српског народа, под патријархом Шакабентом 1737-39. Ова сеоба, као што је и дотад бивало, уследила је као последица аустријско-турског рата 1737-1739, у ком су учествовали Срби.

Презиме Петровић добио је по оцу Петру.

Р – РОДОНАЧЕЛНИК

Ђорђе Петровић, познат као Карађорђе, зачетник је династије Карађорђевић, по коме ова краљевска породица носи презиме. Потомци Карађорђа који чине битан део српске историје су: краљ Петар I, краљ Александар I, краљ Петар II и престолонаследник Александар II  Карађорђевић, син краља Петра II и тренутни старешина краљевског двора.

С – СВ. ЂОРЂЕ

Често је детету име давано по празнику на који је рођено. Ђурђиц, односно Свети Ђорђе слави се по грегоријанском календару 3. новембра, а по јулијанском 16. новембра и тај се дан сматра даном рођења Ђорђа Петровића, будућег вожда. Црква-маузолеј на Опленцу, која је задужбина династије Карађорђевић, посвећена је овом свецу.

Т – ТУРЦИ

Почетком 19. века пољуљано турско царство, ослабљено ратовима и економским проблемима, није било у стању да контролише све своје  провинцијеЈањичари отимају земљу од српских сељака и стварају своје читлуке одузетим тапијама, намећу дажбине, порезе и обавезе. Завладало је безакоње. Четворицу дахија српска раја није могла да умилостиви, али је зато могла да се бори: устанак је био неизбежан. Суочени са незадовољством народа, наслућујући побуну, дахије почетком 1804. године чине кобну грешку: организују сечу кнезова. Фебруара 1804. у Орашцу народне старешине које су преживеле сечу кнезова тајно се окупљају и договарају отпочињање  Првог српског устанка  под вођством  Карађорђа: тиме почиње најуспелија побуна сељака у свету која ће трајати 10 година.

Ћ – ЋУТАЊЕ

Савременици пишу да је вожд често западао у чудно расположење и ћутање које је некад трајало данима. Када би коначно проговорио, викао би и  оштро кажњавао људе који би шта лоше учинили. Био је горостас, висок преко два метра, али глас није одговарао импозантној појави: имао је висок, танушан и необично пискав глас.

ЋЕЛЕ-КУЛА – После чегарске битке Турци су желели да се на најсвирепији начин освете српском народу. Они су на периферији Ниша, на путу који води ка Цариграду, одлучили да подигну кулу од глава изгинулих српских војника. Од лобања je подигнута Ћеле-кула, што на турском језику значи кула од људских лобања. Од 952 лобање које су песком и кречом биле уграђене у зид, данас је осталло 58 лобања.

CELE

Алфонс де Ламартин, француски путописац, записао је 1833.  године при посети Ћеле-кули:

Нек Срби сачувају овај споменик! Он ће научити њихову децу колико вреди независност једног народа, показујући им по какву су је цену платили њихови очеви.

У – УСТАНАК

Повод за избијање  Првог српског устанка био је крвави догађај, познат као сеча кнезова. Посецањем виђенијих српских глава Турци су хтели да заплаше српски народ и онемогуће устанак за који су знали да се спрема. О томе је Филип Вишњић певао  у чувеној песми  Почетак буне против дахија.  На народном збору у Орашцу Карађорђе је изабран за вођу устанка и тако је стао на чело измученог српског народа у борби против Турака.

Српска војска је у Првом српском устанку постигла бројне војне успехе, а још на почетку погубила је дахије.

Ослобођени су Ужице, Краљево, Јадар, Смедерево, Београд, Шабац, Рађевина… Две важне победе биле су на Мишару и Делиграду 1806. год. Најзапаженији учесници Првог српског устанка били су Миленко Стојковић, Васа Чарапић, Иван Југовић, Зека Буљубаша, Хајдук Вељко, Тома Вучић Перишић, Станоје Главаш, Хаџи-Продан Глигоријевић, Божидар Грујовић, Петар Добрњац, Милош Обреновић, Васа Чарапић, Стеван Синђелић, Танаско Рајић, Милоје Ђак, Карађорђе Петровић…

Ф – ФИЛИП ВИШЊИЋ и ФОН КУЛМЕР

Карађорђе Петровић био је честа инспирација и у народној и у уметничкој књижевности.

Филип Вишњић, слепи гуслар,   један је од најпознатијих  српских  гуслара и твораца српских народних песама. Слушао је како се турска војска скупља на Дрини и одлази да угуши буну. Са српском војском која се 1809. повлачила из Семберије избегао је Филип у Србију. Од тада ће слепи гуслар живети на дринском ратишту, крај војника. Наћи ће се некад усред окршаја, као 1810. када је својом песмом бодрио устанике да одбране Лозницу. После боја Вишњић је певао и Карађорђу, ћутљивом вожду, који је с њим проговорио неколико речи. Најпознатија песма у којој пева о Првом српском устанку и његовом вођи јесте Почетак буне против дахија.

FILIP

Од уметничких творевина прва се појавила драма Храбри људи Јохана барона фон Кулмера, богатог коњичког официра и писца. Први пут драма је изведена 1807. године.

Х – ХАЈДУЦИ

Хајдуци су се одметали у шуме, одакле су нападали Турке и узимали плен. Били су организовани у хајдучке дружине, на чијем челу се налазио харамбаша (арамбаша), који је носио скупоценије одело и најчешће је биран због своје старости или умећа. Најпознатији хајдуци у српској историји  били су Хајдук Вељко Петровић, Станоје Главаш, Карађорђе Петровић, Јово Станисављевић Чаруга, Пера Тунгуз, Зека Буљубаша…

Ц – ЦРНИ ЂОРЂЕ

Надимак Карађорђе (Црни Ђорђе – кара на турском значи црни) добио је од стране Турака. Као строг и доследан, уживао је ауторитет у народу и међу другим вођама. Остало је записано да су га се плашили због преке нарави и због спремности да без компромиса дође до циља. Иза њега је остало много победа над често бројнијом и опремљенијом турском војском.

Карађорђе је родоначелник краљевске династије Карађорђевић.

Ч – ЧЕГАР

Битка на Чегру  једна је од пресудних битака вођених у  Првом српском устанку између српских устаника и Турака. Одиграла се 31. маја 1809. године на брду Чегар код села  Каменица  надомак  Ниша.

Својим јунаштвом у бици се истакао ресавски војвода Стеван Синђелић. Не могавши да победи бројно јаче турске снаге које су продрле у шанац, Синђелић је пуцао из кубуре у подземни магацин барута. У страшној експлозији настрадали су сви српски војници и много Турака. Да би застрашио Србе, турски паша је у знак освете и опомене наредио да се од лобања палих српских устаника на улазу у Ниш сагради Ћеле-кула.

Због пораза на Чегру Карађорђе је морао да одустане од похода у  стару Србију, а румелијски везир је освојио целу источну Србију до Велике Мораве, где је Карађорђе са напором успео да организује одбрану. Зима је помогла устаницима, па су се Турци повукли из источне Србије.

Кула на Чегру и Ћеле-кула у Нишу обновљени су 2009. године и ту је 31. маја 2009. одржана централна прослава 200. годишњице битке.

Џ – ЏЕБАНА

Џебана је лексема из турског језика (турцизам) која се јавља у Карађорђево време и означава муницију.

Док погубим Црнога Ђорђија

из Тополе, села поносита,

који с бечким тргује ћесаром.

Он је кадар сву џебану купит

од бијела града Варадина,

и оружје што је за потребе,

он је кадар на нас завојштити,

Он царује, а ја субашујем.

        Мехмед-ага Фочић у нар.  песми

Почетак буне против дахије

ЏУЛУС – дажбина коју је свака црква у Србији до 1804. године морала да плаћа турској власти, а састојала се од лисичје коже, чарапа и нешто новца.

 Ш – ШКОЛА

Многе основне и средње школе у Србији носе име по Карађорђу Петровићу.

Основна школа „Вожд Карађорђе“ у Нишу основана је 1889. године као Мушка школа на Стамброл капији и то је прва школа у Нишу чија је зграда наменски грађена.

Назив ОШ “Вожд Карађорђе“ школа је добила 1957/1958. школске године.

У школи данас има 667 ученика распоређених у 27 одељења. Постоје две предшколске групе, а за ученике првог и другог разреда – продужени боравак.

У школи ради:

31 предметни наставник,

16 професора разредне наставе,

2 васпитача,

4 стручна сарадника,

10 помоћних радника.

Директор школе је Милена Костић, проф. биологије.

         Литература:

Љушић Радош, Вожд Карађорђе

Љушић Радош, Карађорђе, истина и мит

Ћоровић Владимир, Историја српског народа

Википедија, слободна енциклопедија

Ученици VI-3, VII-1, VIII-1 и VIII-2

Наставник: Милена Јовановић Савић

Ниш, новембар 2014. године

Бранко Миљковић

imagesБранко Миљковић се родио у Нишу 29. јануара 1934. Бранков отац Глигорије (1907) пореклом из Гаџиног Хана, а мајка Марија из села Трбоуња код Дрниша у Хрватској. Имао је брата Драгишу.
Миљковић је детињство проводио и периоду Другог светског рата, у породичној кући на периферији Ниша. Од 1941. до 1945. похађао је основну школу. Први, други и трећи разред завршио је у основној школи ‘Вожд Карађорђе’ у Нишу, а четврти, пред крај рата, у очевом родном месту Гаџином Хану.
Од 1949. до 1953. био је ученик Прве нишке гимназије “Стеван Сремац”. Прву песму је објавио 1952. у Београдском листу.
1953. Бранко из Ниша иде у Београд. Тамо студира на Филозофском факултету и дипломира 1957.
У Загребу, највероватније незадовољан својим животом, Бранко се одаје алкохолу. Трагично је преминуо у Загребу и ноћи између 11. и 12. фебруара 1961. године. Бранка су пронашли обешеног о дрво на периферији Загреба.
Поводом 50 година од смрти Бранка Миљковића 2011. године организована је велика изложба његових личних ствари коју је посетило око 9 хиљада људи у Нишу и Београду. Том приликом је планирано да се до 2014. издају његова сабрана дела. Сабрана дела би имала 12 књига, али њихово издавање није извеснo.

Сара Тодоровић

Бранко Миљковић

Ja_sam_onaj_sto_se_igrao_vatrom_i_izgoreo__1379433146

download

Бранко Миљковић родио се у Нишу 29. јануара 1934. Бранков отац Глигорије (1907) пореклом из Гаџиног Хана, а мајка Марија из села Трбоуња код Дрниша у Хрватској. Имао је брата Драгишу.
Миљковић је детињство проводио и периоду Другог светског рата, у породичној кући на периферији Ниша. Од 1941. до 1945. похађао је основну школу. Први, други и трећи разред завршио је у основној школи ‘Вожд Карађорђе’ у Нишу, а четврти, пред крај рата, у очевом родном месту Гаџином Хану.
Од 1949. до 1953. био је ученик Прве нишке гимназије ‘Стеван Сремац’. Прву песму је објавио 1952. у београдском листу.
1953. Бранко из Ниша иде у Београд. Тамо студира на Филозофском факултету и дипломира 1957.
У Загребу, највероватније незадовољан својим животом, Бранко се одаје алкохолу. Трагично је преминуо у Загребу и ноћи између 11. и 12. фебруара 1961. године. Бранка су пронашли обешеног о дрво на периферији Загреба.
Поводом 50 година од смрти Бранка Миљковића 2011. године организована је велика изложба његових личних ствари коју је посетило око 9 хиљада људи у Нишу и Београду. Том приликом је планирано да се до 2014. издају његова сабрана дела. Сабрана дела би имала 12 књига, али њихово издавање није извесно.

27.

Branko_Miljkovic_Isto_je_pevati_i_umirati_(Pohvala_svetu_i_clanak)

30 година од смрти Душка Радовића

Dusko-Radovic

Душан Душко Радовић(1922-1984) је био песник, писац новинар и ТВ уредник. Рођен је 29. новембра 1922. у Нишу. Био је главни уредник ”Пионирских новина”, уредник Програма за децу Радио Београда, уредник Програма за децу Телевизије Београд, уредник листа ”Полетарац”, новинар ”Борбе” и (од 1975. године) уредник Студија Б.
-Умро је 16. августа 1984. године у Београду.
-Најширој публици је познат по афроизмима којима је будио Београђане на таласима радија ”Студио Б”, који су касније објављени у 3 књиге ”Београде, добро јутро”.
-Неке од његових песама су постале хитови за децу у извођењу Дечјег хора ”Колибри”:
-Мрак
-Плави зец
-Страшан лав
-Шта је на крају
-Песма у млеку
-Татин музичар
-Здравица
-Познатија дела:
-Капетан Џон Пиплфокс(1953) радио драма
-Поштована децо(1954), песме
-Причам ти причу(1963), песме и приче
-На слово, на слово(1963-1965), телевизијска серија
-Вукова азбука(1971), песме
-Зоолошки врт(1972), песме
-Београде, добро јутро 1(1977), афоризми
– Београде, добро јутро 2(1981), афоризми
-Понедељак, уторак, среда, четвратк(1983), поезија и проза за децу у четири књиге
-Београде, добро јутро 3(1984), афоризми
-Дела овог аутора превођена су на све светске језике.
-Радовић је добитник наших најугледнијих награда: Невен, Младо пролеће, Награде стеријиног позорја, Седмојулске награде, као и дипломе Међународне организације за дечију књижевност Ханс Кристијан Андерсен.


Сара Тодоровић

Клара Цеткин – борац за права жена

Клара Цеткин, рођена је 5. јула 1857. Била је утицајни немачки социјалистички и комунистички политичар и борац за женска права. До 1917. је била у Социјалдемократској партији Немачке, а затим је ступила у Независну социјал-демократску партију Немачке..

Klara

Због забране социјалистичких активности коју је у Немачкој увео Бизмарк, 1878. године, Клара је прешла у Цирих, 1882, а затим је отишла у изгнанство у Париз. Цеткинова је организовала међународну женску антиратну конференцију у Берлину 1915. године. Због антиратних ставова била је хапшена неколико пута током рата.

Клара Цеткин последњи пут одлази у изгнанство, овог пута у Совјетски Савез. Тамо је умрла 20. јуна 1933, са скоро 76 година. Сахрањена је под зидинама Кремља у Москви.

Сара Тодоровић

Деда Мраз

ded

Деда Мраз, такође Божић Бата, је измишљени лик који доноси деци поклоне на Бадње вече, Божић или на дан Светог Николе (у западној култури) или за Нову годину (у источноевропским државама).

deda

Уобичајена представа Деда Мраза на Западу је да је он старији брадати човек обучен у црвени капут који лети са cанкaмa које вуку ирваси, са торбом пуном поклона за добру децу. Његов дом се налази на Северном полу или у Лапонији.

Руска варијанта Деда Мраза нема ирвасе и саонице, а као његов пратилац и помоћник узима се лик Сњегурочке.

Код Словена, Деда Мраз је некада био зли чаробњак који је волео да заледи људе. Заједничке особине ових богова су одредиле и почетно веровање у Деда Мраза – он је у почетку отимао децу и одводио их у свом џиновском џаку. Да би откупили децу, родитељи су морали да му дају поклоне. Ипак, са протоком времена, све се окренуло наопачке: под утицајем хришћанства, лик Деда Мраза је измењен, постао је љубазан и почео је да даје поклоне деци.

dedd

Деда Мразов дом традиционално обухвата и радионицу где прави поклоне – често уз помоћ вилењака или других натприродних бића – које дели доброј деци на Божић. Неке приче и легенде спомињу цела села око његове куће и радионице, које насељавају његови помоћници.

vil

 

Сара Тодоровић VII-1