Archives

Палићко језеро

Палићко језеро се налази 8 km од Суботице, поред места Палић које је, управо због језера значајан туристички центар Војводине. Језеро је еолског порекла и представља највеће језеро у Србији настало природним путем. Део је заштићеног подручја Парк природе Палић.

87991_palic--wackobac_origh

Језеро захвата површину од 4,6 km². Просечна дубина језера је 1,9 m, највећа је 3,5 m, а туристички сектор захвата 3,8 km² са три посебне плаже. Језеро је иначе, подељено на четири сектора и богато је рибом. У току туристичке сезоне, температура воде се креће између 18 и 25 °C. Палић се иначе одликује умерено континенталном климом и просечно има око 2100 сунчаних сати годишње, а просечна летња температура ваздуха износи око 20 °C.

Према легенди језеро је остатак Панонског мора, али да је оно настало од суза пастира Павла који је ту напасао своје стадо.

Језеро је настало у прадавна времена као изданско, иако вода језера највећим делом потиче од падавина које су испуњавале удолину. Салинитет језера се објашњава тиме што се вода сливала са околног терена растварајући натријум-хлорид.

Језеро Палић се у писаним документима први пут помиње 1462. године као Пали (Paly). Први цртеж, који је представљао мапу језера (Paligo Palys) потиче из 1690. године.

Још се крајем 18. века знало да језерска вода и муљ имају лековита својства. Према идеји лекара из Суботице, 1845. године је најпре изграђена гостионица Доња тршчара, што је био темељ касније изградње Купалишта и Бање. Свој процват Палић доживљава 1880-их, након отварања пруге БудимпештаЗемун 1883. године итрамвајске линије до Суботице 1897. Осим због лечења (првенствено коштаних и кожних обољења) посетоци су на Палић долазили и због забаве. Између 1880. и 1914. на Палићу су одржаване спортске игре у брзом ходању, бициклизму, рвању, мачевању и другим спортовима, од којих неки сада већ имају дугу традицију на Палићу. Број посетилаца купалишта и бање Палић је растао све до почетка Првог светског рата.

palic-1328585176-60986

После Првог светског рата, на источној обали Палића изграђен је Велики (Мушки) штранд, највећи објекат те врсте у тадашњој Југославији. И након Другог светског ратанастављено је са изградњом Палића, па је 1950. у боровој шуми изграђена Летња позорница од нетесаног камена на којој су гостовали многи уметници. Шесдесетих година 20. века изграђен је спортски центар са теренима за фудбал, одбојку, кошарку, рукомет. На источној обали је подигнуто Викенд насеље где су многе суботичке фирмеизградиле одмаралишта за своје раднике. Године 1978. ископана је прва бушотина термоминералне воде на Палићу, а 1984. је отворен Термални базен. Изграђен је модеранхотел „Президент“ 2000. године, а у истом маниру након тога је адаптирано неколико старих палићких вила, којих је крајем 19. века било преко 200 и претворено у луксузне хотеле мањих капацитета. Околина бање је пошумљена. Велики парк је од тада редизајниран, а засађено је још зеленила, тако да од првобитне површине од нешто више од 86.000 m2, парк данас заузима око 190.000 m2.

Палић је данас квалитетна и позната туристичка дестинација и од 2007. године има усвојен План развоја Палића – Мастер план.

Ово језеро је атрактивно пре свега купачима, али сам центар нуди и друге видове забаве, спортске активности, али и обилазак резервата природе, посматрање птица, пешачке туре и фото-сафари. Обала је веома привлачна због својих пешчаних спрудова, стаза за бициклисте, као и полигона за учење вожње. Језеро је богато рибом и ово даје прилику заљубљеницима у пецање за активан одмор. Центар пружа и могућности за лечење и опоравак. Језерско блато је богато важним минералима са лековитим особинама, а извори минералне воде имају температуру од 25 °C.

Обала језера је дуга око 17 km и целом својом дужином је уређена.

palicko-jezero-mojaladja-com p

Advertisements

Париз, град светлости

po

Париз  је главни и највећи град Француске. Налази се у центру Париског басена, над реком Сеном . Реком је подељен на два дела: на северну „Десну обалу“ и на јужну, мању, „Леву обалу“.

Град представља политичко, економско, образовно и културно средиште централизоване француске државе, а и Европе. Париз је један од најзначајнијих светских градова. У њему су седишта међународних организација УНЕСКООЕЦД и неформалног Париског клуба.

Са светом је повезан преко 2 велика аеродрома и 6 главних железничких станица. У Паризу се налазе многе знаменитости и туристичке атракције.

pp pae

Са историјом дугом 2 миленијума, овај град је био место значајних историјских догађаја и стециште уметника. Због тога сваке године Париз посети до 30 милиона туриста. По броју туриста Париз је најпосећенија светска туристичка дестинација. Такође је познат по имену „Град светлости“.

Град има преко два милиона становника (2.211.297, процена из 2008).

Француска престоница има на стотине вредних историјских грађевина, цркава, улица, тргова и паркова, око 160 музеја, 200 уметничких галерија, око 100 позоришта, преко 650 биоскопа и више од 10.000 ресторана. Стално постоји богата понуда културних догађаја, попут концерата, изложби, фестивала и модних изложби. Дворци Фонтенбло и Версај (оба у предграђима) и обале Сене су на УНЕСКО-вој листи светске баштине. УНЕСКО има своје седиште у Паризу.

ppppp pppo

Градска катедрала Нотр Дам изграђена је у готском стилу између 1163. и 1235. Друга знаменита црква је базилика Сакр кер на брду Монмартру из 1914.

Најзначајнији музеји у Паризу су: Музеј ЛуврМузеј Орсеј (посвећен уметности 19. века, нарочито уметности Импресионизма), Центар Жорж Помпиду (Национални музеј савремене уметности), Музеј човека (етнологија и антропологија), Пикасов музејРоденов музејПариске катакомбе итд.

Мазаренова библиотека из 1643. је најстарија јавна библиотека у Француској. Национална библиотека Француске се налази на две локације. Зграда „Ришеље“ је у другом арондисману, а крило „Франсоа Митеран“ у 13. Број књига у овој библиотеци се процењује на 30 милиона. У Паризу постоји 55 јавних библиотека.

Због историјске политике централизације у Француској, сва најбоља позоришта, опера и балет Француске су сконцентрисани у Паризу. Најпознатија позоришта су Комеди франсез  и Позориште на Јелисејским пољима

Национална опера Париза наступа на две локације. Једна је стара зграда опере (Опера Гарније, по архитекти Шарлу Гарнијеу), отворена 1875, која је са 11.237 m² највећи светски театар. У њој наступа и балетска трупа Париске опере. Друга локација је Опера Бастиља, отворена 1989. Забавни и ревијални програм је репрезентован у театрима попут Мулен ружа и Лида.

ppp pae

Познате грађевине, авеније, паркови и четврти Париза су још: